Pogled na... - Srbija

U javnom sektoru, u odnosu na privatni, plate prosečno veće za oko 55 evra

Njihov februarski neto prosek, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio je 101.669 dinara. Ubedljivo najmanji prosek – 53.967 dinara, zabeležen je kod preduzetnika i zaposlenih kod njih. Među zaposlenima u javnom sektoru najveći prosek ostvarila je državna administracija – 123. 637 dinara, a najmanji lokalna administracija – 90.932 dinara. Kada je reč o javnim preduzećima, prosek u državnim preduzećima iznosio je 115.408, a u lokalnim 97.207 dinara.

Ekonomisti smatraju da nema puno smisla porediti privatni i javni sektor, jer funkcionisanje javnog sektora i nivo zarada u njemu posledica je političkih odluka, a odluke o tome se donose centralizovano, dok te varijable u privatnom sektoru zavise prvenstveno od tržišnih prilika i odluke se donose decentralizovano na nivou preduzeća.

Ipak, da je rast plata u javnom sektoru unazad godinama dosta učestaliji u odnosu na privatni, slaže se ekonomski analitičar Milan R. Kovačević.

– To je još jedan dokaz da naše upravljanje budžetom i ukupnom ekonomijom nije dovoljno dobro usklađeno. Ako se pretpostavi previše optimizma u rastu privrede, onda to posluži, po pravilu, i za povećanje zarada u javnom sektoru, a ne dogodi se isto i u realnom sektoru, zbog čega i postoji jaz. Ove godine, pošto ćemo imati veći deficit budžeta, ne bi ni trebalo razmišljati o znatnom povećanju prosečnih zarada, pogotovo što kod nas izostaje produktivnost u javnom sektoru – ističe Kovačević, i dodaje da u privatnom, u svim preduzećima koje on zna, ne primaju nove radnike kada stari odu u penziju.

– Tamo se povećava produktivnost, a tome direktno doprinosi tehnika koja se brzo razvija. To se nije dogodilo ni u javnom sektoru gde plate ipak rastu brže. Javni sektor faktički ne donosi dobre odluke koje će doprineti daljem rastu ekonomije – uveren je on.

Ipak, i predsednik Srbije nedavno je naglasio da može da se očekuje da će shodno padu BDP u u odnosu na ranije planove, za toliko procenata biti i manje povećanje plata u javnom sektoru u narednom periodu. Kovačević smatra da se u Srbiji previše priča o platama, kao i da bi bilo najbolje da se plate ne povećavaju nikome, a inflacija svede na minimum.

– Kod nas je sada sasvim suprotna situacija, pošto nam je inflacija znatno iznad proseka u odnosu na Evropu. U takvom okruženju svako razmišlja da poveća cene, a onda, ako poveća i zarade, naprosto će opteretiti svoje poslovanje. To će sve na duže staze otežavati i privredni rast zemlje – objašnjava Kovačević.

Dok se produktivnost privatnog sektora može relativno jasno izmeriti kroz vrednost proizvedenu u radnom satu, to je u slučaju javnog sektora jako teško ili gotovo nemoguće, uvereni su ekonomisti.

– Produktivnost srpske privrede prilično je niska, što za posledicu ima relativno nizak BDP po stanovniku u evropskim okvirima. Jedan problem kod nas jeste i taj što javni sektor umesto da pomaže privatni, upravo ga ometa u razvoju time što ne ispunjava pred njega postavljene ciljeve – loša zdravstvena zaštita i nizak kvalitet obrazovanja negativno utiču na akumulaciju ljudskog kapitala, nepotrebne birokratske procedure sa sobom nose administrativne troškove... Rešavanje ovih problema direktno bi pomoglo privredi Srbije da bude produktivnija, što bi za posledicu imalo višu stopu ekonomskog rasta – podsetio je ekonomista Mihajlo Gajić.